SREBRNO JEZERO

Da ste početkom sedamdesetih godina prošlog veka pitali žitelje velikogradištanskog okruga za Srebrno jezero pogledali bi vas u čudu.Na mestu današnje jezerske lepotice duž divljih obala obraslih u stogodišnje vrbe i topole tada je proticao lepi plavi Dunav.Tačnije bio je to u kopnu zalutali kraj Dunava rukavac koji je dobio naziv po selu smeštenom na njegovim obalama -Kisiljevački dunavac.I sam naziv asocira na zapećak "appendix" velikog i moćnog Dunava.Onda se neko setio i predložio a njegov predlog je prihvaćen, pa su obezbeđena sredstva... i tako je pregrađen Dunav.Jedna brana je sagrađena na samom ulazu u dunavac, a druga pedesetak metara od izlaza.Ukupno je 14 kilometara srebrne vode oteto od Dunava.Priča dalje kaže da je jezero dobilo naziv tako što je pilot helihoptera koji je nadletao novonastalo jezero zaslepljen bljeskom kristalno bistre vode prepune ribe prokomentarisao kako mu se čini da je to Srebrno jezero.U ovu priču može se verovati a ona pokazuje koliko je nekada jezero bilo bogato ribom.

VODA: Jezero je ravničarskog tipa srednje prozirnosti vode koja vrlo malo varira sem u vreme takozvanog cvetanja vode koje se događa u letnjim mesecima i traje nekoliko dana.Vodostaja je veoma stabilan ,a nivo vode reguliše samo jedna crpna pumpa,smeštena na brani pokraj hotela Beli bagrem.U okolini nema zagađivača,a i kukuruzna polja nekada koncentrisana na ostrvu prema Dunavu drastično su proređena, ako ne i potpuno pa je isključena mogućnost da pesticidi podzemnim tokovima dospeju u jezero.Najveći zagađivači su sami ljudi što može videti svako ko se prošeta turističkim kampom-Beli bagrem-smeštenim pored hotela Jezero.Kese i otpaci razbacani su na sve strane a prava velika deponija formirana je na rubu kampa prema obali.Sve je podređeno turisti koji se ponaša kao da tu niko posle njega ne treba da dođe,a za prirodu se malo odvaja.Dubina jezera je prema nekim podacima u proseku 7,0 m,a najveća je kod glave vrbaka gde prema istim podacima iznosi 14,0 m.Širina je između 250 i 350 m.Desna obala od sela Zatonja do sela Kisiljevo većim delom je urbanizovana naseljem vikendica nazvanim Kalinovac.Ovde ima malo mesta za pecanje kojima se može prići ,a među njima se izdvaja potez prepun potopljenih panjeva i granja koji se nalazi nekoliko stotinak metara od Zatonjske brane i pruža se sve do prvih vikendica.Ovo je omiljeno mesto mnogobrojnih mrežaroša koji su posebno aktivni u proleće kada još nema mnogo ljudi na jezeru.Sledeći dobar potes poznat je samo malobrojnim srećnicima tačnije vlasnicima vikendica koje se nalaze na obali i tu je pecanje namerniku apsolutno onemogućeno.Naime prilikom izgradnje brane kod sela Zatonje, Dunav je svom silinom probio nasip od šljunka i isti nabacio 2-3 km dalje , stvorivši plato danas obrastao sitnim školjkama .Upravo ovaj plato je pravi -švedski sto- za svu vrstu ribe u jezeru posebno ga vole sladokusci šaran i amur.Idući dalje desnom obalom smenjuju se manje ili više dobra i loša mesta.Što se tiče leve obale ona je najvećim delom nepristupačna i nenaseljena što opet za avanturiste može biti preporuka

RIBE  i  RIBOLOV: Jezero je postalo čuveno po šaranima i amurima.Pominju se šaran od 44 i amur od 34 kg.Dana 17.06.1994 godine pokojni g.Aca Stojanović upecao je šarana teškog 44 kilograma dužine 109 cm, obima 142 cm.Oko ovog trofeja podigla se neviđena galama u ono vreme jer je šaran okačen na tri vage ruske proizvodnje odjednom  i tako izmeren, slikan i potom ....pa naravno pojeden!!!Međutim niko nije poredio dimenzije ovog šarana sa svetskim iskustvima, da bi se odredilo koliko je zaista moguća težina takve grdosije.Tako je ostao samo mučan osećaj pri pominjanju nečega što je možda bilo vredan trofej koji je upropašćen.Manje je poznato dasu jezerske grabljivice nekada dostizale zavidne veličine.Zlatnih osamdesetih uhvaćeni su štuka 12 kg, som od preko 80 kg,a i autor ovog teksta može se pohvaliti smuđem od 6,2 kg.Gotovo 15 godina po pregrađivanju jezera mogla se hvatati sabljara dok danas ove ribe nema.Jezero je nekada bilo poznato i po veoma krupnim deverikama.Danas u jezeru preovladava kvartet babuška,bodorka,beovica,bandar, peca se naravno na plovak.Pošto je voda stajaća koriste se lagani plovci .Dubinski se najuspešnije hvataju šaran ,amur,som ili smuđ.I varaličarenje ima svojih poklonika ,a prvenstveno muvanje-povlačenje mrtve ribice  na sistemu sa olovom i udicom.Najzad ukoliko dođete ovde ne morate se vezati za jezero .Skoknite do luke u Velikom Gradištu ili Golupca,odnosno sela Ram.Uočićete puno dobrih mesta svega nekoliko kilometara dalje.

OSTALO: Što se smeštaja tiče možete birati između bungalova,hotela ili prikolice.Svuda ima struje i vode.Plaža pored hotela je čitav kompleks kafića i poslastičarnica, a ni prodavnice vas neće ostaviti gladnim.Čitav ambijent sa šljunkovitom plažom i velikim toboganom u veliko podeća na Beogradsku Adu Ciganliju.Na samoj obali moguće je iznajmiti čamac i na čitav dan,a u samom gradu postoji pijaca ,pošta,Dom zdravlja, i mnoštvo prodavnica.Ipak na kraju mora se reći da su zaštita i održavanje jezera ono što zaslužuje najnižu ocenu.Poslednjih godina retko kada je ovde mogla da se sretne ribočuvarska služba zato i ne čudi što je riblji fond znatno opustošen-u proleće se čak bacaju i bombe , a preko leta redovne su mreže.Od ove godine (2004) očekuje se nešto bolja ribočuvarska služba(jezerom gazduje RP Morava 2- Dunavac Kostolac),a u planu je i poribljavanje jezera znatnom količinom ribe.

DUNAV KOD RAMSKE TVRĐAVE

Selo Ram nalazi se na desnoj obali Dunava,a udaljeno je od Požarevca nešto više od 30 kilometara.Najupečatljiviji i najbitniji detalj vezan za ovaj teren svakako je blizina ade Čibuklije, prirodnog mrestilišta.Druga osobenost jeste srednjovekovna tvrdjava takozvani "Ramski grad" sagradjen na steni iznad Dunava na ostacima rimskog utvrdjenja.Posle otvaranja HE Đerdap utvrđenje je poplavljeno i stvoreni su izuzetni ribolovački tereni.Sam potes počinje od tvrđave,koju Dunav opasuje sa tri strane.Dno je ovde kamenito, popločano ogromnim stenama, a struja je vrlo jaka.Do polovine tvrđave obala je relativno pristupačna naročito ako ribolovac vlada alpinističkim veštinama,a dubina se zavisno od vodostaja kreće od 4 do 12 metara.Uz samu tvrđavu odnosno uz stenje samo pola metara od obale dubina se kreće od 3 do 4 metara.Idući od tvrđave ka skeli ,koja redovno saobraća od Rama do Banata dubina se smanjuje ,a dno postaje šljunkovito sa manje kamenja.Na potesu do same skele ima dosta zakačaljki (sajle),a nedaleko je i kamenim nasipom ograđeni deo koji alasima i pecarošima služi kao marina.

RIBE i RIBOLOV: Na potesu Ramske tvrđave ima sve Dunavske ribe.Najčešće se ovde dolazi zbog krupne babuške koja se najbolje lovi u blizini skele na sisteme sa hranilicom na glistu,valjak,kukuruz i žito.Plovkaroškim tehnikama se često peca krupna bodorka, pre svega na žito,a ima dosta i kauglera i kesega.Od grabljivica najbrojniji je smuđ koji se lovi sa obale odnosno stena ali i u blizini skele pa čak i sa nje.Najčešća tehnika je džigovanje silikonskim varalicama pri čemu u blizini tvrđave zbog dubine i jake struje treba koristiti teže glave.Takođe može se pecati i stacionarno na živog kedera ili parče ali i muvanjem, odnosno povlačenjem mrtvog kedera.U jesenjim mesecima bez obzira na pomenutu jaku struju i ogromne prepreke na dnu ,brojna je i štuka koja se lovi istim tehnikama.Ovde se najčešće hvataju osrednji smuđevi(0,7-1,5kg.) i štuke (1,5-5,0 kg.)mada često padne i koji trofejni komad.U letnjim mesecima dobro se lovi i som na veće silikonce,kedere, i ostale tradicionalne mamce.Hvatani su primerci od 20 do 50 kilograma.U dubini je naročito od juna do septembra brojan i šaran često vrlo krupan koji se dobija na valjak,kukuruz na hranjenim mestima.Ribolovcima koji su navikli na zatvorene vode i tovljene golaće ovde će pravi Dunavski divljaci pružiti izuzetno uživanje.Od ostalih grabljivica treba pomenuti i bucove,često i preko 3,0 kilograma koji se love uz tvrđavu najbolje voblerima i silikoncima sa lakšim glavama,kao i bandare kojih ima u blizini skele i uz kameni nasip nizvodno od nje.

OSTALO:Ribolovcima koji ovde dolaze prvi put obavezno preporučujemo da ponesu fotoaparat.Sa tvrđave .do koje se dolazi stazom pored osnovne škole pruža se izuzetan pogled na adu Čibukliju, škola u Ramu je proglašena za obrazovnu ustanovu sa najlepšim pogledom u Srbiji.Pri lovu sa obale ispod tvrđave valja biti oprezan naročito po kišovitom vremenu ,a preko leta treba paziti gde se staje zbog otrovnih zmija.Deo od tvrđave do skele pruža veći komfor ali je i manje atraktivan.U neposrednoj blizini  na samoj obali nalazi se kafana sa ribljim specijalitetima u ponudi.Ribolov iz čamca je produktivniji nego sa obale naročito na delu ispod starog grada.

autor-Saša Ledenčan