Srebrno jezero je pravi raj za ribolovce. Pored svih vrsta bele ribe:

• Beovice

• Platike

• Deverike

• Crvenperke

• Babuske

Jezero je prebogato i ostalim vrstama ribe:

• Tolstolobik

• Saran

• Smudj

• Som

Pored jezera, na samo stotinjak metara od vikendice nalazi se i Dunav, tako da mozete birati na kojoj cete vodi loviti ribu.

Jezero je uredjeno tako da je prilaz vodi sredjen, a na nekim mestima postoje i betonske platforme sa kojih se moze pecati.

Na Srebrnom jezeru je ulovljen i jedan od najvecih sarana na svetu. Imao je 44 kg.

                              saran 10 kg

ulov

saran 7,5 kg

Som iz ”počkopa”

Som se, najčešće, krije na mestima gde ima najviše takozvanih ”počkopa”. Njegovo skrovište, takođe, su panjevi u velikoj dubini. Pred mrest se zavlači u rupe, u obali.
Iako je soma moguće loviti na celom jezeru, lokalni ribolovci tvrde da se kapitalci hvataju na potezu sela Kisiljeva i preko puta mesta poznatog kao ”Ostrvo”. Veliki somovi ne ulaze u obalu. Oni leže na dnu, na sredini jezera.
Brka se lovi sa kopna ili iz čamca. S obzirom da je širina vode prilična, dozvoljeno je ”razvlačenje”. Glavni mamac je keder (sva bela riba), a pravilo je: što veći keder, veća je mogućnost da udari kapitalac. Pored toga, rakovi i školjke su ubistveni.
Živ keder spušta se na dno ili pola metra iznad: traži li se bliže obali, mamac se plasira na dno; pod pretpostavkom da se krije u travi, prezentuje se bliže površini. To se obično dešava u letnjem periodu, kada ”brka” izlazi gotovo na površinu, na 0,5-1 m ispod ”vazdušne zavese”. Isto važi i za vremenske neprilike - kolos se diže sa dna i traži hranu u gornjim slojevima.
Vrebate li soma u velikoj dubini, keder mora biti izdignut.

Lov soma

Najveći ulovi dešavali su se leti, u po bela dana. Samo nedelju dana pre našeg dolaska, na jezeru je uhvaćen som od 82 kg, na dubini od 2 m. Nedavno je grupa Holanđana imala na štapu nekoliko ”velikih mački” težine do 20 kg. Pre dve godine zabeležen je ulov od 47 kg.
Vrlo često se i u lovu sa obale, pribegava pomoći čamca. Kada ribu treba zamoriti, nema druge.
Držati soma podignutog od dna osnova je pecanja grabljivca. Uspete li da očuvate prednost, završili ste pola posla. Zamaranje iz čamca može da traje duže, a samim tim i pribor može biti lakši.
Gradištani slabije koriste kašike i voblere.

ribolovac


prilaz jezeru


stuka 2,5kg

3,8kg

Pecanje saranai

Šaran na ”pecaljku”
Šaran se lovi i na teleskopski štap bez sprovodnika dužine 5-6 m. Jasno je da je reč o vrlo finom ribolovu, a primerci od 2-3 kg su posebno interesantni. Najlon je tanak, ali jak: 0,18-0,16 mm, plovak nosivosti 4 gr. U zavisnosti od doba godine lovi se na dubini od 2 do 5 m.
U letnjem periodu, riba se povlači u dublju vodu i veću hladovinu i tada se traži na dubini od 5 m. U zimsko doba, naročito u zimovniku, šaran se peca na 2 m dubine.
Šaran je stacioniran na sprudovima i hvata se na različitim lokacijama. Ima ga na zatonjskoj strani, kod Ostrva, Kisiljeva... Iako nije bilo krupnih primeraka, ribolovci tvrde da su, posmatrajući mrest, uočili kapitalne komade.
Izvršeno je i merenje ženke nakon izbacivanja ikre; i očevidci se kunu da je ”imala ravno 40 kg!”. U nekoliko navrata primećeno je izbacivanje primeraka trofejne težine.
Mrest je uspeo, a praćenjem stanja na vodi utvrđeno je da je šaran slobodno počeo da se kreće po jezeru. Razlog zbog kojeg je teško i retko hvatan verovatno je taj što se krio od mreža. U prilog ove tvrdnje je činjenica da su mrežaroši retko vadili lisca.
Nevesela sudbina zadesila je, uglavnom, soma, smuđa i amura.

Lov šarana
Šaran se lovi iz čamca ili ”razvlačenjem”. Lokalni ribolovci, među kojima ima vrsnih majstora, tvrde da boili slabo ”radi”. Kukuruz, definitivno, drži primat, iako, ne spore naši sagovornici, ima i vesti o ulovima na boile. Radi se o ribama težine 8,350 kg, 9 kg...
Sprudovi na kojima se šaran odmara i traži hranu nakon mresta, nalaze se na dubini od oko 2 m. Ako se teren dobro pripremi, riba se ne čeka dugo.
Kačenja se najčešće događaju u jutarnjim satima (oko 8-9 h) i u podne. Intervali u kojima šaran uzima hranu vrlo su kratki: pola sata do četdeset minuta. U predvečerje, ulovi su slabi. Šaran je tada, najčešće, već sit i izlazi na ”kupanje”, provocirajući pecaroše.
Bitan je podatak da školjki ima na dnu jezera, i to, uglavnom, na sprudovima. U 40% slučajeva šaran uspe da na njima preseče najlon. Dakle, nije na odmet biti obazriv. Kevlarski predvez dobro će doći.

Kućni red
Na Srebrnom jezeru važi jedinstvena dozvola za područje južno od Save i Dunava. U Gradištu dozvole izdaje preduzeće ”Srbijašume”. One važe za dnevno, ali ne i za noćno pecanje.
U apsolutnoj zabrani je lov amura, tolstolobika i linjaka. Šaran iznad 10 kg obavezno se vraća u vodu, a isto pravilo odnosi se na soma iznad 40 kg, smuđa i štuku iznad 6 kg.
Odlukom skupštine opštine Veliko Gradište zabranjen je pristup motornim čamcima na jezero. Pravo da koriste pente imaju isključivo čuvari USR ”Srebrno jezero”. Komunalna inspekcija donela je odluku da se sva plovila registruju u roku od 15 dana. Oni koji odluku ne ispoštuju, ostaće bez čamaca.